STEWEN HAWKING - Kosmos u orahovoj ljusci (Laguna, 2006)

Kosmos u orahovoj ljusci neizostavno je štivo za sve one koji žele da dokuče kosmos u kome obitavamo. Kao i čuvena Kratka Povest vremena, ova knjiga dočarava uzbuđenja koja prostruje naučnom zajednicom kada tajne kosmosa počnu da se razodevaju.

E pa nije ništa od ovoga! Ja sebe smatram, pa ne baš laikom, ali recimo blago upućenim u čitavu tu materiju. To me zanima, čituckao sam svašta o tome, gledao maltene sve dokumentarne serije o kosmosu, slušao podkaste, ali ovo mi je bilo totalno konfuzno. Prevodio je Zoran Živković, tako da ne mislim da je do prevoda, već do samog Hokinga. Konfuzno napisano, u par navrata se pominje neki stručni izraz bez ikakvog detaljnijeg objašnjenja o čemu se radi, a u narednim pasusima se obilato koristi. Puno sam očekivao od ove knjige, ali je ispala baš bez veze. Nisam je ni završio. Ovo se čita uz Wikipediju...

JOSEPH HEYWOOD - Berkut (Agencija Obradović, 2010)

U zoru se pukovnik Ginter Brum nečujno spustio padobranom kroz sumporastu izmaglicu do tinjajućih ruševina berlina, zaobišavši sovjetske trupe koje su okružile kostur kakav je grad postao krajem aprila 1945. godine.
S precižnošću i veštinom koje su karakterisale njegovu vojnu karijeru, Brum je završio prvu fazu jednostavne i naizgled nemoguće misije: da izbegne savezničke trupe koje su zauzele celu posleratnu Evropu i prokrijumčari ,, her Volfa“, najvećeg ratnog kriminalca svih vremena, na sigurno. Manje od dvadeset četiri sata kasnije ruska jedinica za specijalne operacije krišom se uvukla u Berlin, zaputivši se ka sedištu rajha. Predvodio ju je Berkut, Vasilij Petrov, koga je zbog velikih sposobnosti lično Staljin odabrao za ovu misiju. Berkut je dobro znao da neuspeh znači sigurnu smrt.

Uh, ova knjiga je ludilo! 550strana čiste akcije. Hejvud je lovac i ti delovi gde se gone po šumama i planinama je genijalno opisan. Nema rupa u radnji, likovi su odlično odrađeni, zaplet je majstorki izveden, a kraj je genijalan. Svaka preporuka!

ANDREJ RUBANOV - Hlorofilija (Solaris, 2012)

Rusija, XXII vek. Sve stanovništvo preselilo se u prestonicu, a Sibir je dat u zakup Kinezima. “Niko nikome ništa nije dužan” - deviza je pod kojom živi Rusija-Moskva od kineskih para. I odjednom, za dva dana, Moskva je obrasla travom visine televizijskog tornja! Savelije Herc, specijalni dopisnik žurnala “Naj-Naj”, saznaje iz tajnih kanala: Kinezi napuštaju Sibir! Katastrofa! Šta ce biti sa zemljom u buducnosti? Sumnju ne izaziva samo jedno - trava je bezopasna za coveka... No, da li je tako...

Ova knjiga treba da bude mnogo duža. Dobra je, čak mi se više sviđa sa vremenske distance od par meseci kako sam je pročitao. Raslojeno i dekadentno društvo je odlično prikazano, nema rupa u priči, kraj je skroz super. Ipak, fali tu još 200-300 strana da se lepo razviju svi likovi, da se neke scene bolje obrade. Sve u svemu, za preporuku.

GEORGE ORWELL - Samo nek aspidistre lete (Otvorena knjiga, 2012)

Radnja ovog donkihotovskog romana, odvija se u Londonu, tridesetih godina XX veka. Roman govori o životu Gordona Komstoka, mladog čoveka koji živi po svojim principima i ne odstupa od sopstvenih ideala po cenu gladi, bede i egzistencijalnog opstanka. Njegova borba je usmerena protiv "boga novca" i svega što on predstavlja. Aspidistra, biljka koja u to vreme predstavlja statusni simbol, jedan je od njegovih najvećih objekata mržnje.

Iako dobar roman, ovo nije Orwell-ovo najbolje delo. Ima oštrinu, dobro je napisano, ali fali iskonski strah i ogorčenost "Životinjske farme" i "1984", ili duboka intima kao u "Niko i ništa u Parizu i Londonu". Možda je greška upravo redosled čitanja, mada je kod Orwell-a teško ko počeo sa ovom knjigom umesto sa najpoznatijim mu delima.

JOE HILL - Kutija u obliku srca (Alnari, 2007)

Kada je Džad otkrio da neko preko Interneta prodaje duha, uopšte se nije dvoumio hoće li ga kupiti. Bio bi to savršen dodatak njegovoj kolekciji svega onoga što je groteskno, a koja uključuje i kuvar za kanibale, ispovest jedne veštice, prvu kopiju snaf filma... Za sredovečnog kralja death-metal-rocka kao što je on, kupovina duha smatra se nužnim troškom. Osim toga, Džad smatra da zna baš sve o duhovima, zato što i njega samog mnogi opsedaju (bilo da su to duhovi iz njegovog nesrećnog detinjstva ili duhovi preminulih pevača). Međutim, ovaj duh je drugačiji. Na njegovu adresu stigao je u crnoj kutiji u obliku srca i odmah uneo jezu u Džadov dom. Zbog njega počinju da se dešavaju čudne stvari, i namera mu je da istera Džada iz njegove kuće i primora ga da se bori za goli život.

Korektan horor roman iz pera sina Stivena King-a koji se javnosti predstavlja kao Džo Hil.

Hil je očigledni poznavalac žanra, tako da ne gnjavi pola knjige sa nevericom glavnog junaka u natprirodno, već odmah daje čitaocu do znanja da to jesu nečiste sile, i da glavni junak mora da se bori sa njima. To naravno ostavlja pitanje kako će pisac da popuni ostatak romana od 200 i plus stranica, što Hil majstorski i radi. Dobro gradi priču koja od prostog horora utvare prelazi u dobar triler sve vreme ne gubeći na jezi. Meni lično jedini smor je ta rokenrol amerika naracija, sve je ispričano kroz "bluz, viski i dim cigarete", glavni lik je "opako mamojebač", ali opet ne smeta celokupnom utisku romana, prosto nije moja šoljica čaja.

THE PROGRAMME - P. Milligan / C.P. Smith

Ovo je strip iz 2007. godine, što je važno napomenuti jer je to pre Milligan-ovog trogodišnjeg hiatusa u svetu stripa koji se kobno završio po njegov spisateljski talenat. No, ovde Milligan briljira!
Nekoliko godina posle Hladnog rata, sovjetski naučnik oživljava tajno oružje iz tog perioda-5 super heroja. I umesto da se povinuju Putinu, on ih šalje na Ameriku da dovrše svetsku revoluciju! Amerika naravno ima i svoje super heroje, takođe iz pomenutog perioda, ali je njihov glavni super heroj propali folk pevač i vlasnik bara. Počinjem već previše da otkrivam, samo ću još reći da glavna priča nije oko američko-ruske superherojske makljaže, već oko ideje šta bi se desilo sa Amerikom kad joj vojna mašinerija ne bi bila od ikakvog značaja. Kraj je genijalan, Milligan at his best!
Crtež je užasan, kao neki muljavi screenshot-ovi; drugog američkog superheroja sam provalio da je crnac tek posle tri-četiri broja.

OSAMU TEZUKA (手塚 治虫)

Tezuka je otac mangi.
Ja ne bih nešto mnogo drvio o njemu, za mene jeste genijalac,ali ja sam od čitavog njegovog manga/anime opusa čitao samo ova tri stripa koja postavljam ovde, a opus bi mogao da bude predmet posebnog bloga, a ne samo jednog posta. Plus to što ja inače slabo stojim sa mangama, nekako se plašim te hiperprodukcije i naslova i brojeva. Mada sve što sam do sad pogledao i pročitao od anima/manga mi je bilo baš dobro. Da krenemo:

BUDDHA:
Ovo je jedan od najboljih stripova koje sam u životu pročitao. Pre svega, daje jako detaljan uvid u sam život Bude. Ja više od priče da kraljević postaje monah nisam znao, a ovde je verovatno opisana kompletna životna priča Bodisatve, Probuđenog. Gomila sporedniih, jako važnih likova, radnja bez trunke lera, genijalno. Plus skroz opičeni Tezukin humor sa sve njegovim kameo upadima. Strip odiše i duhovnošću, i mitologijom, i humorom, i ozbiljnošću, i naravoučenijima. Kompletna priča, za uživanje.

BUDDHA vol.01a	BUDDHA vol.01b	BUDDHA vol.02a	BUDDHA vol.02b
BUDDHA vol.03a	BUDDHA vol.03b	BUDDHA vol.04a	BUDDHA vol.04b
BUDDHA vol.05a	BUDDHA vol.05b	BUDDHA vol.06a	BUDDHA vol.06b
BUDDHA vol.07a	BUDDHA vol.07b	BUDDHA vol.08a	BUDDHA vol.08b

ODE TO KIRIHITO:
Još jedna genijalnost, mada ipak par nivoa ispod neprevaziđenog Bude. Strip je predugačak i preopširan za neki siže, ali u najkraćim crtama to je priča o mladom doktoru koji istražujući retku bolest oboleva od nje i postaje predmet zavere akademskih krugova. E ovo je recimo 15-20% stripa. Ono što sam primetio kod japanskih autora i što mi se sviđa je da se ne drže ko pijan plota klasičnog toka radnje, uvod-razrada-kulminacija-zaplet. U knjigama i u filmovima i naravno stripovima uopšte se ne plaše da rašire radnju, ubacuju likove, prave nove zaplete, ali nikad nemam utisak da kradu radnju, čak ni da prave digresiju. Sve to nekako uranja u celokupnu atmosferu dela, ne kvari je, već obogaćuje.

ODE TO KIRIHITO 01	ODE TO KIRIHITO 02	ODE TO KIRIHITO 03	ODE TO KIRIHITO 04

ODE TO KIRIHITO 05	ODE TO KIRIHITO 06	ODE TO KIRIHITO 07

MW:
Ovo mi je najslabiji strip koji sam čitao od Tezuke, a i generalno mi nije baš neki strip. Na stranu pedofilija, ubijanje, trovanje, itd. sama radnja je razvučena. U stvari, sve suprotno od onoga što sam gore napisao. Dosta nebuloza, nekih Zagor zapleta, a i sami likovi su sem dva glavna jadno obrađeni. Stiče se utisak da je glavno bilo šokirati ljude tom pričom o istraumiranom i zlostavljanom detetu nego da se ispriča neka iole zanimljiva priča.

MW01	MW02	MW03
MW04	MW05	MW06