Rip of I kill Giants-a.
Dobro, ne bas doslovno, ali glavna premisa jeste. Dečak se nosi sa svojim realnim problemima zamišljajući sebe u svetu svojih igračaka, koji ima sopstvenog Velikog Zaštitnika, Kraljicu Majku (udovicu), Kralja Heroja (poginulog) i naravno Zlog Čarobnjaka koji preti da uništi čitav taj svet.
Strip jeste, ako se izuzme ovo sa premisama (a to uvek i jeste kokoška i jaje), dobar - Morrison, koliko god ga ja ne voleo, jeste majstor priče, i ovde je dobro vodi. Prelazi iz stvarnog u imaginarni svet dečaka su jako dobro dočarani, a naročito objašnjeni. Dečak je u stvari dijabetičar koji usled nedostatka šećera počinje da halucinira taj izmišljeni svet, koji je u stvari put od njegove sobe do kuhinje.
Generalno, bolji mi je I kill Giants zato što ima tu emo notu, dok je ovde Morrison to izbegao ovim dijabetesom i malo providnim happyend-om, davši čitavoj priči linearnost koja malo vuče na zanatstvo. Da, i dalje ga ne volim.
Dobro, ne bas doslovno, ali glavna premisa jeste. Dečak se nosi sa svojim realnim problemima zamišljajući sebe u svetu svojih igračaka, koji ima sopstvenog Velikog Zaštitnika, Kraljicu Majku (udovicu), Kralja Heroja (poginulog) i naravno Zlog Čarobnjaka koji preti da uništi čitav taj svet.
Strip jeste, ako se izuzme ovo sa premisama (a to uvek i jeste kokoška i jaje), dobar - Morrison, koliko god ga ja ne voleo, jeste majstor priče, i ovde je dobro vodi. Prelazi iz stvarnog u imaginarni svet dečaka su jako dobro dočarani, a naročito objašnjeni. Dečak je u stvari dijabetičar koji usled nedostatka šećera počinje da halucinira taj izmišljeni svet, koji je u stvari put od njegove sobe do kuhinje.
Generalno, bolji mi je I kill Giants zato što ima tu emo notu, dok je ovde Morrison to izbegao ovim dijabetesom i malo providnim happyend-om, davši čitavoj priči linearnost koja malo vuče na zanatstvo. Da, i dalje ga ne volim.
 |
 |
 |
 |
|---|---|---|---|
 |
 |
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар